Тошкентда имиллаб ўтарди оқшом,
Соат олти. Йўлда одамлар ҳам мўл.
Бола кўнглимизни босиб ҳаяжон,
Бекатга шошилиб олар эдик йўл...
Елкамга бошингни қўярдинг шу чоғ,
Қўлларим қўлингдан узилмас эди.
Яхши кўраман, деб айтардинг бироқ,
Яхши кўришинг ҳеч сезилмас эди.
Сўнгра иродангни маҳкам қўлтиқлаб,
Сокин кўзларингни тикар эдинг ҳур.
Иссиқ нафасингни оҳиста "уҳ"лаб,
Ойнага бир ҳарфни чизардинг масрур.
Изтироблар ичра фаромуш кулгу,
Шеърларда қоларми у кунлар тарҳи.
Ахир бахтим дея билардим мангу,
Алифбонинг ўша олтинчи ҳарфин...
Сен кетдинг, гўё терс айланди дунё,
Қолди бир йигитнинг дилида сўзи.
Қисмат қаҳри бизга тегдимикан ё,
Сенга ҳавас қилган дугонанг кўзи.
Кўксимга армонинг муҳри босилган,
Хонамга тўлдириб йиғи сасини,
Соғиниб яшайман исминг ёзилган,
Автобуснинг ўша деразасини...
19. 2. 2020
Р. Б.
Telegram: t.me/Taskin_istab
Facebook: / umid Abduhakimov
Instagram: / umid Abduhakmov
KZitem: / taskin_istab
Негізгі бет Автобуснинг ўша деразасини
Пікірлер