Pje limba noastră: VJERSURLJI RUMÎNILOR ;) kzitem.info/news/bejne/pm5_v5NqcnN8kqA - La Rumînj Din Srbije - Staniša Paunović kzitem.info/news/bejne/mIBur4d4s2J0fXY Ińima rumuńască - Radomir Ninić
@ivicakorkocic47
2 жыл бұрын
Aia pe a voastra..Ronmi snt Romni,Vlasi snt Vlas da voi sa va antorsec la skuala si sa anvacac istoria,,Vlasi a for pana a fos Daci...si nu puate sa fie Romni...da voi Romni sntec Daci...da noi Valas...si nuputec sa spunec asa..voi putes numa sa fic pucin Valas...sa spus Valasi dipe Valia Timokuli nu Romni...da limba voastra a veki ie limba Vlahilor...da Stanisa Paunovic sa sitie se a fos si dese ie asa...
@ionbrad6753
2 жыл бұрын
@@ivicakorkocic47 Dragă Ivica, noi am învățat istorie. Noi scriem în aceeași limbă, doar că alfabetul latin românesc este puțin diferit de cel sârbesc: ș = š = ш ge = đe = џe ghe = ge = ге c = k = к ț = c = ц ... Dragă Ivica, noi am învăcat istorie. Noi skriem în ašeaši limbă, doar kă alfabetul latin românesk este pucin razlec de čel sârbesk. Драгă Ивица, нои ам îнвăцат историе. Нои скрием îн ашеаши лимбă, доар кă алфабетул латин ромâнеск есте пуцин диферит де шел сâрбеск :-) Istorie - Vlaška: kzitem.info/news/bejne/xaqjtal7n5mHYKw În Serbia, după 1880, au mințit în școală că nu sunteți români, ca să vă asimileze: Министарство просвете - Министарству народне привреде / Јордан Милетић, свешт. рудно-главски уводио је извесна лица у протоколе црквене са назнаком: да су румунске народности. Реферат Г. Министру КРАЉ. СРП. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА ЦБр. 1034 13. септембра 1913 год. БЕОГРАД Г. Министру Народне привредне саопштити суштину ове ствари и предочити му потребу да се формулари држ. статистике за попис житељства удесе тако да се не мора утврђивати у званичним актима постојање житеља румунске народности у Србији. Ово стим мање, што је у суседним крајевима Румунији (источни део Србије) народ, и ако говори влашки свестан о свом припадању српском народу и што већ у већим масама зна српски. Ово предати Г. Министру Народне привреде поверњивим актом. 12. Нов. 1913 Београд Izvod iz arhive Srbije: 16. VIII 1913 Одговор рудноглавског свештеника на тужбу деловође (делови текста подвучени су у Министарству) ПАРОХ РУДНОГЛАВСКИ Бр. 195 16. августа 1913 Тимочком Духовном Суду Зајечар На тужбу Милана Мицића деловође овд. оштинског суда, достављене ми под СБр. 2840., дајем овај свој одговор: Као што нема земљописа или атласа Краљевине Србије, био он државног или приватног издања, да у њему, кад је говор о народности, не стоји написано: ... „Влаха има у источној Србији“, и да „Власи и велики број Цигана говоре влашки“ тако исто, осим тужиоца, нема другог човека који ће о грађанима овд. општине, изузимајући међуk њима врло незнатан број, рећи да они нису Власи. Од како сам на овој парохији навршиће се скоро 7. година и за све ово време дужност сеоског бирова вршио је Димитрије Балан, човек, који не зна ни реченицу српски. У селима насељеним српским живљем, наредбе власти саопштава биров на српском језику, а само међу Власима на влашком језику, као што је случај овде. О Флори жени Манојла Т. Галбина умрлој 13. јуна тек. год. зар сам могао у своме седмодневном извештају а тако исто и у листићу за Управу Држ. Статистике у одговарајућој рубрици у место Влахиња забележити да је Српкиња, кад је за 50. год. колико је живела стално одговарала у датој прилици: „Нушчу србешче, спуње румуњешче“ (незнам српски, кажи ми влашки). Зар сам о венчаном Марјану и Брндуши могао у листићу за статистику рећи да су Србин и Српкиња, кад сам се приликом брачног испита и обручења послужио тумачем пошто ја мимо српског језика други незнам, а и они мимо влашког други језик не. ... Uite: kzitem.info/news/bejne/k3tn2oZuZnl9hKQ Uite: kzitem.info/news/bejne/r2mD0IKoiqmpdHY Uite: kzitem.info/news/bejne/p2ilnnuDgZlqZoo -”vlaski” kzitem.info/news/bejne/pYZuq62Vf5N_doI - ”rumunski” Uite: kzitem.info/news/bejne/p46Vp3Z-apeKloI ” Interesantno je da na svom jeziku, govoreci medju sobom, Vlasi se nikad nisu zvali "Vlasi" negu neku varijantu "Romana". To sto danasnji srpsko-obrazovani Vlasi prihvacaju to ime ne znaci nista. Pitaj ti neku staru babu koja ne zna da cita ili pise.” ”Neuporedivo su vece razlike u govoru jednog leskovcanina, nislije ili pirocanca i govora Srba iz Vojvodine, Bosne i Crne Gore, nego govora kojim komuniciraju Vlasi u ist. Srbiji i Rumuna u Banatu” ”Svi imamo srpska imena i prezimena upravo iz tog razloga sto je u Pomoravlju i Branicevu sredinom XIX, a istocno od Homoljskih planina do kraja XIX veka donet dekret da se rumunskoj deci pri krstenju daju srpska imena, a na postojeca rumunska prezimena dodati „ic” ili „ovic”. Npr. moji preci su sve do polovine XIX nosili prezime Stojanjel, zatim imate prezimena Paunjel(ovic), Mikuljesku(ovic), Paduresku(ovic), Paun(ovic). Neke rumunske porodice imaju cisto srpska prezimena, takodje kao posledicaasimilacije (Savic, Milosevic)”. Dar e dreptul vostru să vă identificați cum vreți. Ku sănătate!
@ivicakorkocic47
2 жыл бұрын
@@ionbrad6753 si vce veri sa spuni ku asta? Iar spun ka nusti istoria...mora sa anveci istoria..skuze da asa ie..trebie se sti knd a fosti Daci si knd Romni si knd Valasi..asta ie..si ie naroku ka nustiu sa skriu sa ma ancalegi...salut..
@ionbrad6753
2 жыл бұрын
@@ivicakorkocic47 Штиу фрате кâнд ау фост Дачии. Дачии ерау ун попор каре фăчеа парте дин фамилиа маи ларгă а Трачилор. Атâт Трачии де ла Суд де Дунăре кâт ши Дачии де ла Норд де Дунăре ау фост романизаци îн секолеле 1 ши 2. О парте дин Дачи локуиа ши ла Суд де Дунăре. Дупă романизаре, популацииле ши-ау зис пе нуме îн латинеште ”чивитас романорум”, адикă четăцеан ал Ромеи. Îн тимп, кувâнтул с-а скимбат îн ”румâн”. Де прин секолул 10 а апăрут ла стрăини (ла гречии дин Константинопол îнтâи) нумеле де ”влахи” пентру нои. Дар нои ну не-ам спус пе лимба ноастрă влахи, чи нумаи ”румâни” сау ”ромâни”. Сâнтем ачелаши попор. Ворбим ла фел, кâнтăм ла фел, не îмбрăкăм ла фел, жукăм ла фел ши е доар о апă îнтре нои. Îн Ромâниа сâрбии сâнт лăсаци сă пăстрезе идентитатеа сâрбеаскă. Пăкат кă îн Сербиа ну вă ласă сă фачеци шкоала îн лимба воастрă, кă îн 2 џенерации се пиерде лимба, вă асимилеазă де тот. = Știu frate când au fost Dacii. Dacii erau un popor care făcea parte din familia mai largă a Tracilor. Atât Tracii de la Sud de Dunăre cât și Dacii de la Nord de Dunăre au fost romanizați în secolele 1și 2. O parte din Daci locuia și la Sud de Dunăre. După romanizare, populațiile și-au zis pe nume în latinește ”civitas romanorum”, adică cetățean al Romei. În timp, cuvântul s-a schimbat în rumân. De prin secolul 10 a apărut la străini (la grecii din Constantinopol întâi) numele de ”vlahi” pentru noi. Dar noi nu ne-am spus pe limba noastră vlahi, ci numai ”rumâni” sau români”. Suntem același popor. Vorbim la fel, cântăm la fel, ne îmbrăcăm la fel, jucăm la fel și e doar o apă între noi. În România sârbii sunt lăsați să păstreze identitatea sârbească. Păcat că în Serbia nu vă lasă să faceți școala în limba voastră, că în 2 generații se pierde limba, vă asimilează de tot. Noroc! = Норок!
@ionbrad6753
2 жыл бұрын
@@ivicakorkocic47 Пе скурт: Влах = Румâн, аша кум Неамц = џерман ши аша кум Сâрб = Рас ши аша кум Унгур = Магиар. Унул е нумеле адевăрат ал ностру дин бăтрâни, ăлалт е нумеле дат де стрăини.
Пікірлер: 6