Непланирано изненадно пецање из досаде.
Недеља, седим кући, одмарам, а напољу ветар јак. Питам се, шта ми је то толико занимљиво кући, да ме спречава да се мрзнем мало.
На брзину, дохватио штапове, кесу земље, хране и мало црвића и упутио се на језеро. Традиција је да пецамо сваке године на Мајданпечко језеро, јер оно прво, још почетком Марта почиње да даје по коју Окицу. С обзиром, како сезона на Дунаву код нас креће мало касније, што да кварим традицију и не искористим слободан дан на једно кратко двосатно уписивање на језеру за ову годину.
Вода је хладна, зимска. До пре 10так дана је се и лед чак још увек држао по површини језера. Али ништа мене не спречава, ето мене већ горе. Понео са мном 5ицу и Болоњеза за сваки случај. Мој омиљени штап. План ми је био на 5ака да пробам ближе обали, да ишчачкам неку Окицу. Узео сам Гицину економик за Бодорку, помешао са лаком земљом и црвићима. Нахранио и чекам. Штап од 5м, дубина око 2.5 и мало преко. Водостај доста висок, прави зимски од свих сливова потока, баш је преко максимума. Чак нам се ни кеј не види, вода скоро 1 метар изнад њега.
Сат времена чачкања са петицом не дају никаквог назнака некој Жутоокици. Мењам штап, узимам Болоњеза и излазим на 15-16 м од обале, дубине од 3-3.5м. Да пробам даље и дубље. Али не ни превише далеко. Храним, и одлучујем да учестало бацам мање куглице са црвићима. Након 10ак минута ето је прва, најзад. Након ње и пар промашаја, нека ситна Бодорка или Клен. Свакако, на овај и даље зимски дан, даје ми вољу да ће ипак нешто да се дешава. Крпу као по обичају нисам понео, али Боже мој, ту су панталоне. Какав то риболовац не закачи панталоне прљавим рукама. Руке промрзле, трну као по највећем мразу, изузетно хладан ветар томе доприноси највише.
Како време одмиче, тако ударци бивају све учесталији. Али, риба тражи стално свежег црва. Чим пукне или ако се дозволи да избледи, неће га више, ређе. Воља све већа, руке као да су у замрзивачу, али не одустајем. Барем још мало.
Доста промашаја, доста рибица. Ситна, као и сваке године после зиме. А и пецао сам на белог црва, са Пинкићима би била другачија песма. Свакако, треба јој једно недељу дана константног сунца, па да се промрдају и крупнији комади.
Све у свему, сат ипо пецања без рибе, сат ипо пецања до 40так Окица. Батерије напуњене, дан искоришћен боље него да сам га преседео кући. Сезона отворена, панталоне упрљане, а традиција испоштована. Могао сам још сат да седим док се баш не смркне, али план ми је и био да се само упишем, и остварио сам га. Доста. Задовољан, са смрзнутим рукама и топлим срцем са своје прве авантуре са воде ове сезоне, враћам се кући под топлу воду и чај да згрејем и прстиће. Бистроо
Негізгі бет Pecanje Bodorke - Zutooke na plovak / Prvi sat nula, drugi riba za ribom | Sezona 2023
Пікірлер: 16