"Након венчања, брачни пар Корсхавн, Белка и Леиф Хенрик су се преко Хвара, Венеције и Кила упутили у Норвешку. Ступивши на тло ове скандинавске земље за њих двоје почео је нови живот. Белка која је и у Југославији била веома вредна и активна у Удружењу медицинских техничара и сестара, врло брзо почела је пожртвовано да ради и у Ослу што јој је донело низ признања и поштовање колега Норвежана. Највећу радост осетила је кад јој се родио син Леиф Јон који јој је подарио срећу, неизмерну љубав и двојицу дивних унука: Емила и Ерика. Никада није губила везу са Србијом и породицом. Љубав према завичају пренела је и на сина који у Србији носи име Слободан. Поред лепог периода живота које су Норвешка и Југославија провеле у добрим међудржавним односима, Белка је у време ратних дешавања на Балкану доживела бројне непријатности. Дубоко религиозна и правична она је смогла снаге да људима који су је повредили опрости иако признаје да јој у последњој деценији 20. века није било нимало лако. Схвативши да су њени Срби угрожени и неправедно оптужени од стране развијених земаља међународне заједнице, Мур или мајка како још зову Белку, наши људи којима је помогла, решила је да организује помоћ и однесе је у Србију. Сматра да су јој љубав, вера православна и породица помогли да издржи сва искушења у животу."
- 4 жыл бұрын
"Писма из Норвешке" - Живот Белке Корсхавн у Норвешкој
- Рет қаралды 1,413
Пікірлер